Studije u inostranstvu

Studije u inostranstvu- šta trebaš znati već SADA, ako želiš studiranje u inostranstvu?

Iz malog sam grada sa juga Srbije i DA- upisao sam master studije u inostranstvu, bez IELTS ili TOEFL testa. DA- moguće je! Pronašao sam studijski program iz mojih snova koji mi je dao šansu da živim i studiram u 4 zemlje Evropske unije za dve godine, a u ovom blog postu sa tobom delim informacije koje bi trebao/la da znaš već SADA, kako bi ovaj put za tebe bio lakši i sačuvao ti vreme kasnije i poštedeo te nepotrebne frustracije.

Studiranje u inostranstvu se po mnogo čemu razlikuje od studija u Srbiji, počevši od toga da nema prijemnog ispita, već se šalju prijave, pa rade intervjui kao drugi korak u procesu selekcije kandidata, pa onda ponuda fakulteta o upisu na željeni program za koji si aplicirao/la.

U ovom blog postu ti želim dati sve najbitnije korake koje trebaš znati već danas, ukoliko želiš da narednu akademsku godinu (koja počinje u septembar 2022. godine) postaneš internacionalni student koji studira u inostranstvu.

Ukoliko ti to deluje stresno i nemoguće, znaj da je moguće, jer i ja sam krenuo potpuno od nule u oktobar 2018. godine, i tada sam mislio da bih voleo da sam sve to unapred znao. Međutim, izgradio sam bazu informacija i korisnih saveta tokom prethodne tri godine istraživanja i „grešaka“ usled nedostatka informacija, malog grada u kom sam živeo, mog ranije (ne)interesovanja, te sve to se reprodukuje u ovaj blog post, kojim ti dajem u potpunosti informacije koje ja nisam imao tada, te da ti ne moraš da krećeš od potpune nule kao ja, bez obzira iz koliko god malog mesta iz Srbije i regiona da dolaziš.

Master studijski programi u inostranstvu i rokovi za prijavu

Ono što je važno na početku da shvatiš jeste da će tvoje prijave (apliciranje) za studije u inostranstvu zavisiti od rokova koji daju fakulteti.

Na primer, zašto sam napisao da se pripremaš za narednu akademsku godinu (2022/2023), jeste zato što su rokovi za upis na fakultete u inostranstvu već prošli za ovu akademsku godinu (2021/2022) koja je počela ovog septembra/oktobra 2021. godine, te upravo iz tog razloga je potrebno početi 9 – 12 meseci ranije da se pripremaš (a često bi bilo poželjnije još ranije) za upis studija u inostranstvu.

Napominjem opet, dovoljno je ako ovaj blog post čitaš sada u oktobru, novembru ili decembru 2021.godine, te ima još uvek vremena da saznaš šta radiš u međuvremenu i kako se pripremaš za studije u inostranstvu.

Tvoja prijava zavisi od rokova koji fakulteti daju kandidatima da pošalju neophodnu dokumentaciju. Ti rokovi (deadlines) zavise od univerziteta do univerziteta, kao i od zemlje do zemlje.

Rokovi za akademsku 2022/2023. godinu kreću sada od decembra 2021. godine, pa mogu da traju do maja ili najkasnije 15. juna 2022.godine, nakon čega sledi viziranje u ambasadama, pa tvoja selidba u inostranstvu u septembru 2022. godine, čime zvanično postaješ internacionalni student koji studira u inostranstvu.Studiranje u inostranstvu

Dva velika roka za prijavu za studiranje u inostranstvu

Većina studijskih programa u inostranstvu ima rok za upis studenata koji kreću na studije od septembra tekuće godine, te rok za takve prijave su upravo oni koje sam naveo (decembar tekuće 2021. godine – do maja ili juna naredne godine).

Neki fakulteti ili programi mogu imati rokove da studenti krenu na studije u januaru (što bi kod nas bio drugi semestar), te kod takvih programa rok za apliciranje upravo jeste avgust, septembar, oktobar tekuće godine (sada dok čitaš ovaj blog post), ali je mali broj takvih programa, koji nudi upis u januaru. Svakako, čak i za takve programe je priprema 4 – 5 meseci unapred, te dok čitaš ovo, već bi trebao/la da šalješ svoju prijavu.

Ovo nije slučaj za sve programe, zemlje ili fakultete, te 80% njih ili više, ima samo jedan konkursni rok za prijave (decembar tekuće godine do maja/juna naredne godine), te je to period kada je i najveći broj programa dostupno za slanje tvoje prijave (apliciranje).

Nadam se da si sad razumeo/la, zašto je priprema unapred jako važna i zašto trebaš da se ponašaš u skladu kako su oni definisali rokove, ukoliko želiš da upišeš studije u inostranstvu.

Nove brošure i informacije o upisu studijskih programa za narednu akademsku 2022/2023. godinu se trenutno spremaju i biće dostupni počevši od decembra ove godine, te ukoliko ovo čitaš do tada, onda si na pravom mestu da saznaš šta radiš u međuvremenu.

Šta je studijski program?

Pre nego nastavim dalje, prvo da objasnim šta znači pojam „studijski programi“. Studijski programi su zapravo smerovi kod nas u Srbiji. Postoje 3 nivoa koja treba shvatiti kako bi znao/la da čitaš informacije o studijama u inostranstvu, a koje detaljno objašnjavam preko tabele ispod.

1.nivoUniverzitet u Novom Sadu, SrbijaUniverzitet u Trentu, Italija
2.nivoEkonomski fakultet u SuboticiDepartment of Economics
3.nivoSmer: MarketingStudy program: European Master in Business Studiess

Kao što možeš videti iz tabele, kada ti upisuješ određeni studijski program, to su zapravo smerovi kod nas (marketing, finansije, računovodstvo, menadžment i sl.), koji su ponuđeni od strane određenog fakulteta ( Faculty od Economics ili mogu biti definisani na departmane (čitaj i dalje fakultet), pa se zovu Department of Economics. Kod nas su to Ekonomski fakultet u Subotici (UNS) ili Ekonomski fakultet (UB)), dok fakulteti pripadaju određenom univerzitetu (na primer, Univerzitet u Trentu u Italiji ili Univerzitetu u Novom Sadu).

Zašto je to bitno?

Zato što ako si studirao/la ekonomiju tokom osnovnih akademskih studija, kao i ja, i želiš da nastaviš da studiraš Marketing na primer, bitno je da gledaš da li se taj Marketing program nalazi na fakultetu za ekonomiju i poslovnih studija ili se nalazi na nekom drugom (na primer, medicinskom, inženjerstvu i sl.).

Ovo je bitno, jer kada se ti prijavljuješ za studijske programe u inostranstvu, imaš uvek zahtevan broj ECTS bodova (ESPB bodovi kod nas), koje moraš da imaš sa svojih akademskih studija u određenom polju (ekonomiji, matematici, statistici i sl.), kako bi ispunjavao/la uslove da upišeš taj master studijski program.

Ovo je jako bitan deo, jer upravo zato neko ko je studirao medicinu u Srbiji, ne može upisivati ekonomiju u inostranstvu, jer ne poseduje bodove u ekonomske predmete, koji će ga učiniti pogodnim kandidatom, te su to i najčešća odbijanja kandidata kada apliciraju za studije u inostranstvu – nepoklapanje akademskog backgrounda.

Ako si pak studirao/la ekonomiju u Srbiji, na bilo kom univerzitetu, onda ti lagano imaš sve kriterijume da upišeš različite studijske programe poput: Master in International Management, Master in Finance, Banking, Insurance, ili na primer, Master in Marketing and Sales, kao i mnoge druge opcije koje se tiče ove biznis sfere studija.

Jednogodišnji  ili dvogodišnji master programi?

To da li će tvoje studije trajati jednu ili dve godine, zavisi od vrste studijskog programa koji upisuješ i kako je to predviđeno samim programom. Ako si osnovne akademske studije završio/la u Srbiji, te svoju diplomu osnovnih akademskih studija si stekao/la nakon 4 godine, onda si ti već ostvario/la 240 ESPB bodova (ECTS na engleskom), što je u velikom broju zemalja Evropske unije to već i završena prva godina mastera, jer osnovne akademske studije u inostranstvu uglavnom traju 3 godine i nose 180 ESPB bodova (ECTS kredita).

Kako god, ne sve zemlje priznaju tako „polovične“ studije, te u zavisnosti od fakulteta, univerziteta i zemlje u kojoj želiš da studiraš, zavisi da li će ti ta jedna ekstra godina biti priznata ili ne.

Ono što je dobro jeste da Francuska priznaje našu 4. godinu studija kao njihovu 1. godinu mastera (M1), te onda postoje programi koji ti dozvoljavaju da se upišeš direktno na M2 (Master 2), te da kroz jednu godinu studiranja u Francuskoj ti dobiješ master diplomu.

Jako pogodna stipendija koja ti u tome može pomoći je stipendija Vlade Francuske i Francuskog instituta u Srbiji, o kojoj sam pisao detaljno na blog stefanstosic.com, korak po korak do stipendije vlade Francuske za jednogodišnje master studije u Francuskoj. Ako je to tvoja želja, onda pročitaj blog i spremi se da apliciraš za stipendiju, jer će ovogodišnji konkurs verovatno biti otvoren u decembru 2021. godine.

Takođe, razlika između jednogodišnjih i dvogodišnjih mastera je u tome što studije koje traju godinu dana, su više namenjene profesionalcima i ljudima koji su proveli par godina u praksi, stekli iskustvo u radu, te upisuju ove master programe kako bi dopunili svoje obrazovanje i znanje, i mogli dalje da napređuju unutar kompanije. Ovakvi master programi su često i finansirani od strane firmi tih ljudi.

Dvogodišnji master programi su više akademski programi koji su namenjeni ljudima, koji odmah nastavljaju sa studiranjem, odmah nakon završetka osnovnih akademskih studija (Bachelor).

Srpski ili EU pasoš?

Ukoliko dolaziš iz Srbije i ne poseduješ EU državljanstvo, onda se nemoj iznenaditi kada budeš pronalazio/la master studijske programe koji imaju mnogo veću školarinu za studente van EU, a mnogo nižu školarinu za studente koji dolaze iz EU zemalja. Znam, jeste nepravedno. Isto tako, nema poente frustrirati se (iako ja jesam) već samo nastavi da tražiš master studijski program koji je prilagođeniji tvom džepu.

Primer takvih diskriminacionih cena programa (kako se to zove u marketingu), jesu studijski programi u Švedskoj i Holandiji (gde su školarine znatno veće ako imaš državljanstvo zemlje van EU), dok neke druge zemlje ne prave tako velike razlike.

Primer znatno većih školarina jeste primer Leiden University u Holandiji (koji je veoma poznat za studente koji žele da se bave International Relations and Diplomacy).

Međutim, ovo nije slučaj za sve zemlje, fakultete ili programe. Postoje puno njih koji imaju iste cene za sve studente. Takođe, slučaj većih školarina za internacionalne studente nije samo sa fakultetima u Evropi, već i u Americi, jer je moja drugarica plaćala veću školarinu za studije International Relations and Diplomacy u Majamiju, jer se je smatrala internacionalnim studentom iz druge zemlje, bez USA pasoša. Predlažem ti na to da gledaš kao ponos, jer ćeš naći program koji odgovara tvom džepu i postaćeš internacionalni student.

Dokumentacija za studije u inostranstvu

Studiranje u inostranstvu i apliciranje uglavnom zahteva manje-više istu dokumentaciju, koju navodim ispod:

  • CV;
  • Motivaciono pismo;
  • Skeniranu prvu stranu pasoša;
  • 2 pisma preporuke (profesora ili mentora);
  • Sertifikat o poznavanju engleskog jezika (ili jezika na kom ćeš studirati) VAŽNO!
  • Ostale sertifikate kojim ističeš sebe i razlikuješ se u moru kandidata;
  • Druge sitnije dokumente koji se lakše pribavljaju (poput 2 slike određenog formata, neke formulare i sl.), ali se sve ovo da pribaviti bez puno muke.

Ukoliko si lepo obratio/la pažnju na gore navedenu listu, videćeš da sam sertifikat o poznavanju engleskog ili drugo stranog jezika boldirao. Da, ovo je najvažniji dokument koji ukoliko nemaš, kočiće te puno u apliciranju za studije u inostranstvu! Iz mog iskustva, ja sam uspeo da nadjem moj program snova i studiram u inostranstvu. Idi lakšim putem, pribavi sertifikat!

Nije dovoljno samo da znaš da govoriš engleski jezik, potrebno je da imaš i dokaz o tome (sertifikat) koji to potvrđuje, a on je međunarodno priznat.

Hteti studirati u inostranstvu sa znanjem stranog jezika, a bez sertifikata, je kao kada ideš na predstavu u pozorištu i ti imaš pare za kartu u džepu i ti se polako krećeš ka ulazu, jer je red veliki i dugo vreme čekanja. Kada konačno dođeš do ulaza, osoba koja ti cepa kartu da bi ušao/la unutra te pita za kartu, a ti kažeš da imaš pare i vadiš iz džepa (znanje engleskog koji govoriš), ali ti on kaže da ne možeš ući, nego da se vratiš do blagajnice i kupiš kartu (IELTS ili TOEFL sertifikat ili CAE- medjunarodno priznati sertifikati engleskog jezika), što zahteva od tebe da se vratiš i  ispadneš iz reda, jer nisi kupio/la kartu na vreme. Mislio da je posedovanje novca u džepu dovoljno.

Isto tako da bi mogao da gledaš tu predstavu ili apliciraš za studije u inostranstvu, onda pribavi međunarodno priznate sertifikate o poznavanju stranog jezika na vreme- kupi kartu!

Za upis studija u inostranstvu, uglavnom je potrebno da imaš C1 nivo engleskog jezika (ili na kom jeziku već studiraš), te rezultati koji će se od tebe očekivati na IELTS-u je uglavnom 6.5 ocena (negde 7.0), a na TOEFL-u 95 do 100.

Ukoliko želiš da pročitaš više o pripremi TOEFL ispita, onda pročitaj blog draganaoborina.com i njen blog post- 13 saveta kako da pokidate na TOEFL-u!

Ja nisam takođe imao ove sertifikate kada sam počeo da tražim studijske programe u inostranstvu i naišao sam na puno ograničenu ponudu studijskih programa, jer ovi sertifikati spadaju pod obaveznom dokumentacijom za apliciranje, usled čijeg nedostatka, tvoja aplikacija se neće razmatrati.

Ja sam pripremne časove engleskog jezika odmah po povratku sa razmene iz Portugala u oktobru upisao, jer sam na prvom mestu hteo da poboljšam svoj engleski, pritom to mi je tada bila priuštivo, jer sam to mogao sebi da platim od stipendije Dositeja koju sam dobijao na četvrtoj godini studija, a iznad svega pripremao sam se i za polaganje IELTS testa, koji sam konačno polagao u aprilu 2018.godine.

Ako ovo čitaš u 2021. godini, onda odmah kreni sa pripremnim časovima za IELTS, TOEFL ili CAE sertifikat, i to treba da je tvoj plan akcije, šta radiš do februara, marta ili aprila 2022. godine.

Budi uveren/a da je ovaj sertifikat 50% urađenog posla za upis studija u inostranstvu, jer je to karta koja će ti omogućiti da „gledaš predstavu“. Baci se na akciju!

Studije u inostranstvu

U mom iskustvu, ne posedovanje ovog sertifikata mi je donelo puno frustracije, neprijatnosti i lupanje glavom zašto o tome nisam znao ranije, ali sam na tome najzahvalniji, jer me je to nateralo da pretražim celu Evropu (DA, CELU EVROPU) i pronađem moj master studijski program European Master in Business Studies, koji nije zahtevao ove sertifikate, već intervju na engleskom.

Ovaj master studijski program mi je pružio život internacionalnog studenta u 4 zemlje Evropske unije, na 4 državna univerziteta za 4 semestra, te da za 2 godine dobijem udruženu master diplomu iz 4 zemlje Evropske unije (Joint Master’s degree).

Da, program je bio priuštiv i za moj džep, jer nudi stipendije za 3 semestra. Takođe, ne postoji veća školarina zato što dolazim iz zemlje van EU, te sam moju frustraciju pretvorio u moju prednost.

Kako god, ja jesam uzimao časove engleskog jezika i polagao sam IELTS na kraju, te to isto i tebi savetujem da uradiš, jer ne znači da je moj savršen studijski program savršen i za tebe! Iz tog razloga, kreni da polažeš engleski jezik- kupi kartu!

Studentska viza za studije u inostranstvu

Takođe, bitno je da znaš da za NON-EU internacionalne studente, rokovi za prijave na studije u inostranstvu su znatno ranije (uglavnom mart/april), upravo iz razloga što je nama potrebna viza za studiranje u EU zemljama, te sam proces dobijanja studentske vize se dešava nakon što si aplicirao/la za studije, primljen/a si, potvrdio/la si da prihvataš ponudu slanjem email potvrde i/ili uplatom depozita koji zavisi od institucije do institucije (u mom slučaju su to bile 100 evra koje su mi se kasnije umanjle od iznosa školarine koju trebam da platim), te tek na kraju dolazi viza u saradnji sa fakultetom gde ćeš da studiraš.

Okvirno to je u junu mesecu, ali je još uvek rano da o tome razmišljaš, sada imaš važnija posla: traženje svog idealnog master studijskog programa i dobijanje sertifikata o poznavanju engleskog jezika!

Vremenska linija za upis studije u inostranstvu

  1. Traženje master studijskog programa koji želiš da upišeš (od sada pa dok ga ne nađeš);
  2. Priprema dokumentacije i prijava u roku koji je napisan u programu koji si našao/la (uglavnom decembar 2021. godine do maja, juna 2022. godine);
  3. Intervju u međuvremenu za primanje na program (ako je predviđen programom);
  4. Nakon 4-6 nedelja dobijaš odgovor da li si primljen/a;
  5. Potvrđuješ odgovorom i/ili uplatom depozita;
  6. Komuniciraš sa fakultetom i dobijaš neophodnu dokumentaciju kako bi aplicirao/la za studentsku vizu;
  7. Seliš se u inostrastvu, postaješ internacionalni student i živiš svoj svetski trenutak! Čestitam!

Stipendije koje ti mogu pomoći za studije u inostranstvu

P.S gledaj vremeske okvire u kojima su ovi pozivi za stipendije objavljeni, te očekuj slične vrmenske okvire za narednu akademsku godinu kada ti postaješ internacionalni student (2022/2023.)

  1. Stipendija vlade Francuske i Francuskog instituta u Srbiji za studiranje u Francuskoj, a o kojoj sam detaljno pisao na moj blog stefanstosic.com, korak po korak do stipendije vlade Francuske za jednogodišnje master studije u Francuskoj.
  2. DAAD stipendija za studije u Nemačkoj
  3. Stipendija Italijanske vlade 
  4. Stipendija za studiranje u Švedskoj ili na ovom linku za novije informacije.

Studije u inostranstvu

Kako je moja vremenska linija upisa studije u inostranstvu izgledala?

  1. Oktobar 2017. – Februar 2018. godine – traženje master studijskog programa;
  2. Februar 2018. – priprema dokumentacije;
  3. mart 2018. godine- aplicirao za moje studije iz snova;
  4. mart – dobio sam poziv za intervju;
  5. april – odradio sam online intervju u ambasadi Španije u Beogradu;
  6. april – dobio sam email da sam primljen na studije;
  7. Jul 2018 – aplicirao sam za studentsku vizu za Italiju;
  8. septembar – preselio se u Italiju, postao internacionalni student koji živi sopstveni svetski trenutak.

Tvoji koraci koje preduzimaš nakon čitanja ovog bloga, ako želiš studiranje u inostranstvu?

  1. Upisujueš pripremne časove za IELTS test ili krećeš samostalno da se pripremaš za polaganje;
  2. Krećeš da definišeš svoje kriterijume traženja master studijskih programa u inostranstvu, te tražiš svoje studije iz snova, te saznaješ šta ti je potrebno od dokumenata i apliciraš;
  3. Ukoliko ti je potrebna pomoć oko celokupnog ovog procesa, onda klikni ovde i zakaži BESPLATNU 20-min Zoom konsultaciju sa mnom!

Prijavi se na newsletter

Prijavom na newsletter dobijaš dodatan sadržaj o stipendijama, razmenama i studijama u inostranstvu.