Ukoliko ovo čitaš u decembru 2021. godine, jer imaš želju da upišeš studije u inostranstvu u 2022. godini, onda znaj da si na dobrom putu da to ostvariš.
U ovom blog postu želim sa tobom da podelim korisne Instagram objave koje sam objavljivao u toku novembra na mom Instagram nalogu.
Cilj ovih 31 objava je bio da sa tobom podelim korisne informacije o studijama u inostranstvu, koje bi ti služile da na vreme znaš svoje korake i na čemu možeš da radiš dok čekaš da strani univerziteti otvore nove konkurse za upis studija u inostranstvu u 2022. godini, te ukoliko ovo čitaš sada u decembru 2021. godine, onda si na dobrom putu da postaneš internacionalni student koji studira u inostranstvu.
Većina konkursa za upis studiju u inostranstvu na EU univerzitete kreće od decembra ove godine i traje do aprila, maja ili juna 2022. godine. Ovo je pravo vreme za tebe da odgovoriš sebi na pitanje:
Da li sam našao/la program koji želim da upišem i da li znam zahtevanu dokumentaciju koja se od mene traži za upis tog programa?
Ako je odgovor NE, onda je pravo vreme da kreneš u istraživanje svog studijskog programa prema sopstvenim kriterijumima traženja.
Dok to radiš, onda se uveri da si već:
- Preveo/la sve dokumente koje planiraš da priložiš kako bi sebe izdvojio/la u more kandidata (sertifikate, diplome, pohvalnice, potvrde);
- Napisao/la svoj CV u Evropass modelu koji kasnije možeš da dorađuješ;
- Nabavio/la dva pisma preporuke na engleskom jeziku od svojih profesora i/ili mentora.
Otvoreni konkursi za upis studija bez potrebnih dokumenata je kao sedenje na slavi za punim stolom hrane koja je od mesa, a ti si vegeterijanac.
Slava je super i hrana je super i ukusna, ali nije za tebe. E tako izgleda nedostatak potrebnih sertifikata kada upisuješ studije u inostranstvu.
Zato imaš dovoljno vremena da sve ovo pripremiš na vreme u 2021. godini i nove krugove upisa dočekaš spreman/a.
Studije u inostranstvu- proces upisa
Sa vama danas delim korake kroz koje student prolazi kada upisuje studije u inostranstvu:
1. Donošenje odluke da student konačno krene i preduzme prvu akciju ka tom cilju, umesto samo razmišljanja o tome- “Bilo bi lepo da..”;
2. Traženje studijskog programa po sopstvenim kriterijumima;
3. Pronalazak jednog ili više studijskih programa koje student želi da upiše;
4. Prikupljanje dokumentacije na način kako je to navedeno studijskim programom;
5. Najčešći je poziv za intervju kao naredni korak, u zavisnosti od toga da li je to predviđeno procesom selekcije. Neki programi imaju direktno odlučivanje na osnovu dostavljene dokumentacije kandidata;
6. Email obaveštenje o primanju na program i sledećim koracima koje student treba preduzeti;
7. Podnošenje zahteva za studentsku vizu i sređivanje birokratskog dela;
8. Odlazak na studije.
Tvoja zemlja snova za studije u inostranstvu?
Tvoja zemlja snova je ona u kojoj bi voleo/la da dobiješ priliku da živiš i studiraš- da osetiš tu zemlju i tvoj život u njoj.
Za moju Erasmus+ razmenu je to bio Portugal 🇵🇹 te sam u šansu i dobio.
Tokom razgovora sa studentima koji mi se javljaju uvideo sam da je najčešći kriterijum traženja studija u inostranstvu upravo zemlja u kojoj bi voleli da žive.
To je apsolutno legitiman i dobar start.
Taj osećaj koji imaš sada i vuče te da „ideš negde tamo“, ćete spasiti u izazovnim trenucima kroz koje rasteš kada jednom jesi „negde tamo“.
Za moje master studije, ja sam imao “preferirane” zemlje u kojima bih voleo da studiram, kao i one u kojima nisam video sebe!
Ovo plus milion drugih sitnica me je dovelo do toga da studiram u 4 zemlje Evropske unije: Italija, Francuska, Nemačka i Španija.
Budi otvoren/a za mogućnosti!
Drugi način izbora može biti specifičan program koji si našao/la ili sam univerzitet koji te oduševljava.
Nema pravog i pogrešnog izbora. Ti biraš!
Ako je tvoj cilj da studiraš u inostranstvu po svakoj ceni i dobiješ takvo iskustvo, onda znaj da ćeš to i da nađeš ako preduzimaš prave akcije!
U kojoj bi zemlji ti voleo/la da studiraš?
Sva tvoja pitanja za studiranje u inostranstvu mi piši preko kontakt forme na mom blogu.
Traženje studijskog programa u inostranstvu
Traženje studijskog programa u inostranstvu je kao traženje momka ili devojke – jedino TI znaš šta i ko ti se dopada i kome biraš da kažeš DA.
Odabir studijskog programa i vrsta studija je bitna životna odluka, a takve odluke u našem životu nebismo trebali da delegiramo drugim ljudima.
Osobe se mogu naći na tom putu da vam kažu mišljenje o programu/zemlji/univerzitetu, ali ste vi oni koji biraju na kraju.
Zato je važno da se u potpunosti identifikujete sa programom koji ćete studirati.
Zašto to upoređujem sa traženjem partnera?
Zato što je isto i sa traženjem studija u inostranstvu. Ne znaš šta sve postoji dok ne kreneš da tražiš.
Na tom putu ćeš naći mnogo više programa sa različitim imenima i vrste studija nego što si mislio/la da postoji.
To je lepota traženja i ključ akcije, a ne razmišljanja o tome.
Studije u inostranstvu- motivaciono pismo
Motivaciono pismo je sastavni deo dokumentacije za upis studija u inostranstvu bilo kog studijskog programa.
Na ovaj način se strani univerziteti uveravaju zašto ste baš VI pravi kandidat za upis njihovog programa.
Isto kao i za traženje studijskog programa, pisanje motivacionog pisma bi trebalo biti pokazivanje i izražavanje VAŠE motivacije kroz reči na papiru.
Onda uz eksternu pomoć neutralne osobe to pismo polirate do sjaja, vodeći računa o svakoj reči, bitnim elementima svakog motivacionog pisma i poruci koju ono šalje.
Delegiranje pisanja motivacionog pisma ili traženje studijskog programa je kao davanje nekoj drugoj osobi da piše vaš diplomski rad- vi nosite diplomu tog fakulteta i zvanje, a niste prošli onaj put koji je taj cilj zahtevao, samo zato što je bio neugodan i nikada pre to niste radili.
Traženje pomoći na tom putu i imati mentora je nešto sasvim drugo i to je u redu.
Imati mentora znači da idete korak dalje, te obraćate pažnju do sitnih detalja i dajete 100% sebe da vaš diplomski rad bude uspešan, odaberete pravi studijski program ili napišete motivaciono pismo koje će da oduva komisiju koja ga bude čitala i odluče se da BAŠ VAS prime na studijski program.
Postoji razlika u “delegiranju” i traženju pomoći na tom putu.
Kupi kartu!
Ukoliko niste pročitali moj blog post na stefanstosic.com/stefanstosic.com- Studije u inostranstvu, šta trebaš znati već sada? – onda je pravo vreme da to uradite sada!
Jednom kada budete krenuli da tražite studijske programe u inostranstvu, shvatićete da su sertifikati o poznavanju stranih jezika obavezan deo dokumentacije za apliciranje.
Bez tih sertifikata ponuda je jako ograničena (ali ne i nemoguća)!
Ja taj sertifikat nisam imao, te mi je ponuda bila jako ograničena.
Upravo tako sam našao moj studijski program- European Master in Business Studies.
Studiranje na 4 državna univerziteta u 4 različite zemlje Evropske unije za 2 godine.
Pročitaj blogove na stefanstosic.com/stefanstosic.com:
1. Studije u inostranstvu: 4 državna univerziteta i 4 zemlje Evropske unije za 2 godine.
2. Studije u inostranstvu- šta trebaš znati već SADA, ako želiš studiranje u inostranstvu?
Kupovina “karte” za “gledanje predstave” su upravo IELTS; TOEFL, DELF i drugi sertifikati, koji ti trebaju ako želiš specifičan program studija.
Kreni na vreme! Kupi kartu!
Privatni ili drzavni univerzitet odabrati za studije u inostranstvu?
Svejedno je!
Zato što ne zavisi od univerziteta koliko ćeš da učiš i kakva ćeš osoba postati, nego od tebe!
Ukoliko želiš da studiraš u inostranstvu i unaprediš sebe, ti ćeš to jednako uraditi na kakvom god univerzitetu studirao/la.
Po pitanju kvaliteta nastave i studija, i privatni i državni univerziteti u inostranstvu su jednako kvalitetni!
Nije do univerziteta, nego do tebe!
Privatni univerziteti u inostranstvu su često mnogo skuplji i imaju veće školarine, ali ih to ne izdvaja da su “bolji” ili “gori”.
Možda na privatnim univerzitetima ćeš ponekada dobiti bolju administrativnu podršku (jer plaćaš više), ali ako ti je cilj znanje i iskustvo obrazovanja u inostranstvu, kao što je meni bilo, onda je sasvim svejedno na kom si univerzitetu sa stanovišta vlasništva te institucije.
Setite se da ćete za pronalazak prakse, posla i kreiranje svog života uvek biti vi glavni glumci i režiseri, a ne univerzitet, njegovo ime i „reputacija“!
Na kraju, postavi sebi pitanje: zašto želim da studiram u inostranstvu?
Da udovoljim mom egu ili da dobijem to znanje i iskustvo?
Sada imaš odgovor na pitanje koji univerzitet je za tebe pravi!
Ocene (ni)su bitne
Akademski uspeh jeste bitan za dobijanje stipendija ili upis studija u inostranstvu, ALI on NIJE sve!
Zato što retko ko voli osobu sa 10.00 prosekom, ako je to jedino što osoba ima da pokaže o sebi.
CV predstavlja ogledalo te osobe i tu će se videti šta osoba još radi.
Kako to znam?
Tako što sam se nalazio na obe strane.
Kada sam bio na strani štrebera sa prosekom, izluđivala me je pomisao da to neće biti dovoljno, ljudi uvek pitaju za „još nešto pored toga“.
Kada sam bio na drugoj strani i radio različite stvari, te bacao se u vatru, mučilo me je pitanje kako da ne popustim sa fakultetom.
Na kraju, obe dve strane su od mene stvorile organizovanu osobu koja zna svoje prioritete.
Upravo zato je bitno znati istaći sebe iz more kandidata.
Pored akademskog uspeha, to radiš različitim sertifikatima, diplomama, priznanicima, pismima preporuke i motivacionim pismom.
Ne postoji osoba kao ti na ovom svetu!
Većina univerziteta kada ocenjuje tvoju prijavu, oni gledaju celokupni paket koji si dostavio/la u procesu aplikacije.
Zato ne postoji pisano pravilo koliki prosek je najbolje imati da bi bio/la primljen/a na studije u inostranstvu.
Istakni se!
Budi jedinstven!
Nabrojani dokumenti + intervju ti upravo u tome i pomažu.
Studije u inostranstvu- nova verzija tebe
To je ono što ti donosi studiranje u inostranstvu.
Puno novih stvari u životu koje ti pomažu da unaprediš sebe i način na koji posmatraš na život.
Na tom putu upoznaješ prvenstveno sebe- šta voliš i šta ne voliš.
Onda dolaze novi ljudi, koji postaju tvoji prijatelji.
Upoznaješ ljude iz celog sveta.
Učiš i unapređuješ strani jezik zemlje u kojoj živiš.
Studije u inostranstvu su put koji ti otvara vrata za nove prilike.
Nije samo do diplome kao cilja, mnogo je više od toga. Samo putovanje je cilj.
Osećaj koji imaš dok živiš tamo negde i što ti je to dostupno ispred tvojih očiju.
Vidiš, živiš, osećaš.
E to ne može niko da ti uzme, a taj osećaj je tako pokretački.
Ukoliko želiš da čuješ iskustvo studiranja u inostranstvu, onda pogledaj Instagram live koji sam uradio sa Joe-Annom Pinard i videćeš o kakvom iskustvu govorim.
Odakle si?
Bilo da dolaziš iz ogromnog grada ili malog sela, studije u inostranstvu su moguće i za tebe!
Nije bitno odakle ste!
Ono što ti studiranje u inostranstvu pruža jeste upoznavanje ljudi iz celog sveta, a to onda menja tvoju percepciju i način razmišljanja!
Upoznaješ ljude koji su odrastali u malim i velikim sredinama- u malim selima i ogromnim metropolama.
Ljude koji su studirali na privatnim i državnim univerzitetima.
Ljude koji imaju belu i crnu boju kože, nebitno je!
Nebitno je da li je moj cimer u Francuskoj iz Ćisternina (malo selo na jugu Italije) ili iz Milana!
Upoznaješ ljude koji imaju različite maternje jezike, a sa vama pričaju na engleskom!
Sve ovo širi tvoj svet znanja i mogućnosti! Tebe gradi kao osobu!
Zato je onda nebitno odakle dolaziš!
Bitno je koja verzija sebe postaješ!
Studije u inostranstvu su mi pružile ono što nikada ne bih imao da sam bio pasivan i nisam tražio master za dubinu mog džepa, sa stipendijom i bez IELTS testa kojeg u tom trenutku nisam imao.
Ne bih bio osoba koja jesam danas!
Studije u inostranstvu ti pružaju da budeš veća i bolja verzija sebe.
Da li je tebi bitno koja verzija sebe želiš da postaneš?
Ne moraš!
Ne morate da imate IELTS, druge sertifikate ili izdvojene 20.000 evra da biste upisali studije u inostranstvu!
To sve možete nadoknaditi u procesu traženja, tako što postavite jasne kriterijume kakav program tražite.
Ako nemaš IELTS, onda tvoj cilj je da nadješ program koji prihvata onu potvrdu koju ti imaš.
Ako možeš platiti 3.500 evra za školarinu, onda takav program i tražiš.
Da, postoje studijski programi od 20.000 evra, ali postoje oni i od 1.000 evra i manje. Ti biraš.
Skuplje ne znači bolje i kvalitetnije.
Seti se- ti si ta/j ko uči!
Uvek će biti do tebe, ne do programa.
Da li ste znali da…?
- postoje studijski programi u inostranstvu čija školarina doslovno ne postoji?
- je studiranje u Nemačkoj besplatno? Ono što jedino plaćate je semesterska karta kojom onda imate plaćenu voznu kartu za celi region (uglavnom manje od 100 evra).
- postoje programi gde internacionalno priznati sertifikati o jeziku nisu zahtevani?
- skijanje možete da naučite za 2 dana, a da već treći dan samostalno skijate?
- da je Ski pass i iznajmljivanje opreme u ski centrima na francuske i italijanske Alpe ima iste cene kao na Kopaoniku?
- ima evropskih studenata koji ne znaju da Srbija nije deo EU?
- studenti u Srbiji uče više o EU integraciji, nego što studenti na pojedinim univerzitetima zemalja članica to rade?
- postoje zemlje koje su percipirane kao “manje poželjne” za život, iako su članice EU?
- EU nije tako „ujedinjena“ kao što se to nama često predstavlja u Srbiji? Jer onda u imigracionim odeljenjima u Nemačkoj me ne bi pitali zašto moje zdravstveno osiguranje nije nemačko, nego francusko? Ili mi u Francuskoj ne bi tražili francuski IBAN i RIB broj, već bi prihvatili moj nemački IBAN. U redu je mešati i prebaciti pare iz levog u desni džep- ali samo dok su pantalone iste 🙂
- avionski letovi sa povratnim kartama možete platiti i 20 evra! Letite za 20 evra!
Postoje milion drugih stvari koje sam naučio ŽIVEĆI, a ne čitajući o životu u inostranstvu.
Ne možete videti i naučiti neke stvari dok ne kažete DA nepoznatom i izađete iz svoje zone komfora?
Zašto pišem o ovome?
Zato što stvari koje su vama ranije doprinele, mogu danas doprineti drugim ljudima koji se nalaze tu gde ste vi bili pre par godina.
Pre par godina, ja sam bio ta osoba koja je sebi postavljala pitanja poput: “koliko koštaju studije u inostranstvu”, “koliko li je taj let avionom? Mora da samo bogati ljudi mogu da lete avionom, ostali idu autobusom”- i druge stvari o kojima sam učio na putu.
Krenite da živite te trenutke!
Postanite osoba koja će imati svoj ugao gledanja na ove stvari.
Koliko mi para treba unapred?
Po povratku sa moje razmene u Portugalu u 2017. godini, sećam se pitanja koje sam dobio od koleginice: “koliko meni para treba unapred za sve to”?
Nisam razmišljao o tome ranije, jer prihode koje sam tada imao kao student na budžetu su dolazile od mojih stipendija koje su u tom trenutku bile 25.000 dinara mesečno. Ukoliko želiš da znaš kako je ovo moguće za tebe onda pročitaj ovaj blog post.
Da li su vam potrebne pare unapred pored stipendije?
Vrlo verovatno da da!
Stipendije će vam svakako doprineti i stvoriti vam budžet da bi to bilo moguće i za vas, ali je vrlo verovatno da te stipednije dolaze kasnije, te unapred pokrivate:
1. avionsku kartu (oko 150 evra);
2. zdravstveno osiguranj3 (oko 140 evra ako pokrivate ceo studentski semestar osiguranjem u Srbiji);
3. studentsku vizu (zavisi od ambasade, ali može biti od 50-100 evra, dok je Nemačka viza besplatna ako imate stipendiju iz nekog EU fonda);
4. putovanje do Beograda, ako ne živite tamo;
5. prevod dokumenata sa fotografijama (oko 2-3.000 dinara).
Ako vam pada misao na pamet dok čitate ovo: “ja nemam para za ovo“ onda pročitaj blog post o izgradnji svog studentskog budžeta.
Daj sebi odgovore koliko trenutno trošiš na mesečnom nivou:
1. Studiraš u svom ili nekom drugom gradu, te plaćaš rentu stana?
2. Studiraš na budžetu ili samofinansirajuće?
3. Koliko mesečno zarađuješ (bilo da su stipendije, tvoj rad ili sviranje na ulici?)
4. Koliko mesečno trošiš?
5. Na šta biraš da trošiš novac?
6. Šta možeš da uradiš sada da povećaš prihode i/ili smanjiš troškove?
Ovim dobijaš svoje odgovore.
Misao koju imaš je stvar percepcije. Ti biraš kako ćeš da vidiš svoju trenutnu situaciju.
Kada bi išao/la na Work&Travel program da zaradiš pare u Americi i stekneš iskustvo, ti bi i tu trebao/la dati početni iznos od 1,000 do 2,000 evra pre odlaska, kako bi uopšte došao/la do toga da tamo zarađuješ.
Smatraj to kao investiciju koja će ti se višestruko isplatiti.
Kako to znaš?
Tako što ćeš se ti o tome pobrinuti da ti se isplati (zaradićeš pare na Work&Travel-u, steći ćeš iskustvo na studijama i unaprediti sebe, a stipendije će doći, jer su tvoje).
Ivona je imala isto pitanje u oktobru 2021. godine, a pogledaj njen rezultat nakon 6 nedelja na ovom Instagram postu!
Koliko to košta?
Jedno od najčešćih pitanja koje sam čuo, kada god bih se upustio u razgovor sa nekim.
Ljudi ne pričaju o ovome javno, jer misle da će ih ljudi posmatrati drugačije zato što su oni od onih “koji imaju para”.
Međutim, da li ste se ikad zapitali da bilo čiji studijski program možete pronaći online, kao i njegove detalje o školarini, stipendijama i slično?
Sve što vam je potrebno da znate jeste ime univerziteta, programa ili oblast studija.
Onda imate sve informacije dostupne i za vas.
Zašto onda ljudi o tome ne pričaju, nego “kriju”?
Zato što se plaše tuđih mišljenja i “šta će ljudi reći” ili „meni će nestati“ ili „ja neću dobiti, ako još nekome kažem“.
Ukoliko ste pratili prethodne postove, postoje studijski programi u inostranstvu koje možete upisati i besplatno.
Jednostavno da platite neki manji iznos (na primer, 90 evra u Nemačkoj za semester ticket ili 247 evra za upis mastera u Francuskoj), a da vam kasnije i taj iznos bude refundiran preko stipendijama koje dobijate.
Na mom blogu stefanstosic.com/stefanstosic.com možete pročitati kako da povratite vašu investiciju kroz stipendije.
Blog postove koje vam preporučujem:
1. Studije u inostranstvu: 4 državna univerziteta i 4 zemlje Evropske unije za 2 godine
2. MBA studije u inostranstvu su moguće i za tebe
3. Stipendija Dositeja za studije u inostranstvu- Kako je dobiti?
4. Kako izgraditi studentski budžet od 0 do 40.000 dinara mesečno?
Da li deljenjem ovih informacija imam ja nešto manje?
Ne! Imam više!
Jer sam podelio moj put kako sam stvorio da sve ovo za mene bude moguće, te da to bude moguće i za TEBE!
Studentska razmena VS studije u inostranstvu?
Razlika je u tome što kada si student na razmeni, ti ne dobijaš diplomu stranog univerziteta, dok si full-tie student koji studira u inostranstvu, onda dobijaš diplomu tog inostranog univerziteta.
Zašto biste trebali ići na Erasmus+ studentsku razmenu?
Zato što je ovo idealna prilika da vidite da li je studiranje u inostranstvu za vas ili nije.
Kriterijumi za odlazak na studentsku razmenu su mnogo niži nego li kada je reč o upisu full-time studija u inostranstvu.
Na primer, nivo zahtevanog poznavanja engleskog jezika je B2 za razmenu, a najčešće C1 za full-time studije.
Pored toga, za razmenu će često biti prihvaćena potvrda fakulteta o položenom ispitu stranog jezika, dok za full-time studije najčešće je zahtevan internacionalno priznat sertifikat poznavanja stranog jezika (IELTS, TOEFL, DELF, GOETHE, CILS i drugi).
Takođe, odlazak na razmenu je mnogo jednostavniiji, kraći i JEFTINIJI proces, jer student dobija Erasmus+ stipendiju od 500-700 evra na mesečnom nivou.
Za full-time studije u inostranstvu se morate malo više potruditi kako biste kreirali sopstveni budžet koji vam daje tu mogućnost.
Još jedan od razloga zašto je dobro da odete na Erasmus+ razmenu već sada, dok studirate u Srbiji, jeste zato što neki od internacionalnih programa kasnije za full-time studije zahtevaju da je kandidat bar jedan semester studirao u inostranstvu i zna da se snalazi van svoje zone komfora.
Na primer, EMBS program sa kog sam diplomirao ima taj kriterijum.
Program jako dinamičan, jer se student seli 4 puta za 2 godine, menjajući sve što zna oko sebe.
Uključivanjem ovakvog kriterijuma za upis ovih studija, koordinatori programa već ocenjuju profil kandidata da je on/ona već jednom iskusio/la studiranje u inostranstvu, te zna da se snalazi u situacijama van svoje zone komfora.
Jednom rečenicom: studentska razmena vam može samo doneti benefite i unaprediti vas kao osobu.
Just do it!
Ukoliko ti je potrebna pomoć oko pronalaska studentske razmene, prikupljanja dokumentacije i apliciranja onda preuzmi moj besplatan PDF priručnik na početnoj strani mog bloga.
Ivoni je bilo potrebno jedna besplatna konsultacija sa mnom da dođe do svog cilja i studentske razmene u Portugalu sa stipendijom. Više pročitaj na mom Instagram nalogu.
Moguće je!
Da biste mogli da upišete studije u inostranstvu, potrebno je da bar 1% verujete da je to moguće i za vas.
Taj 1% verovanja će vas dovesti do akcije kojom ste bliži do toga da postanete internacionalni student koji studira u inostranstvu.
Ukoliko veruješ da ovo nije moguće za tebe, onda sebe zapitaj koliko si puta seo/la za laptop i zaista potražio/la neki od studijskih programa u inostranstvu.
Na mom blogu stefanstosic.com/stefanstosic.com možeš naći dva posta koja ti mogu pomoći već danas:
- Kako izgraditi studentski budžet od 0 do 40.000 dinara mesečno?
- MBA i master studije u inostranstvu su moguće i za tebe!
Pročitaj blogove i daj sebi taj 1% koji ti je potreban.
Ukoliko ti je potrebna pomoć oko pronalaska studija u inostranstvu ili upisa, piši mi na stefanstosic.ek@gmail.com, a ukoliko želiš da dobijaš aktuelne informacije o studijama u inostranstvu, onda se prijavi na moj newsletter na početnoj strani mog bloga pri kraju stranice.