Ja sam Stefan Stošić, master diplomac poslovnih studija u
oblasti biznisa i marketinga, menadžer proizvoda u
globalnom marketing departmanu, te i preduzetnik sa
sopstvenim biznisom koji doprinosi promeni koju želim da
vidim u okruženju.
Neki od mojih velikih ciljeva su jednom bili: upis studija
ekonomije na budžetu i kao prvi kandidat na listi,
diplomiranje sa 10.00 prosekom, odlazak na studentsku
razmenu, dobitak stipendije Dositeja, upis mastera u
inostranstvu, uspešno diplomiranje, život u inostranstvu i
posao na kome govorim engleski jezik na dnevnom nivou, a
drugi strani jezik usavršavam. Jednom kada sam ostvario
ove ciljeve (neke čak i 3x, poput stipendije Dositeja), oni
više samo prividno nisu delovali veliko, ali jesu i dalje važni,
jer me je njihovo ostvarivanje oblikovalo u osobu koja
jesam danas.
U 2021. godini pokrećem moj blog na kome delim svoja
iskustva iz studentskih dana o različitim stipendijama za
studije u inostranstvu, te i kako doći do njih. Ovim blog
postaje jako čitan sa preko 1.200 poseta mesečno i puno
dobijenih pitanja o konkretnim koracima za upis master
studija u inostranstvu.
Na tom putu sam izgradio svoje druge snove, te sam
poželeo da moje uloženo vreme i trud imaju svrhu u
kreiranju uticaja na promenu koju želim da vidim u
okruženju. Tako je nastao online program Upiši master u
inostranstvu u kojem kombiniram moje vlastito iskustvo i
pitanja koja sam dobijao kako bih kreirao konkretne korake akcije za studente koji danas kreću od
potpune nule i jedino što znaju je da žele upisati master studije u inostranstvu.
Danas živim one trenutke koje sam želeo tokom svojih studentskih dana. Uživam u svom internacionalnom okruženju i novim iskustvima na dnevnom nivou. Danas sam osoba koja je puno više povezanija sa sobom i zna puno više u kom smeru želim da se krećem, jer me je put do ostvarivanja mojih velikih snova učinio osobom koja sluša svoje osećaje i kreće se u skladu sa njima.
Danas živim u velikom gradu sa novim mogućnostima i prilikama za učenje i rast, koje sam priželjkivao kao moje iskustvo života u inostranstvu. Imam poziciju globalnog menadžera proizvoda u globalnom marketing departmanu velike kompanije sa poslovna putovanja na mesečnom nivou i plaćenim časovima za unapređenje lokalnog jezika- posao iz snova studentske verzije mene- poslovno okruženje u kome engleski jezik govorim na dnevnom nivou, a drugi strani jezik sam razvio na nivo komunikacije. Uloženi trud, vreme i rad su mi donela zarađena finasijska sredstva, koja mi daju mogućnost da sagledam svet sa druge strane obale, interkontinentalnim letovima na “drugi kraj sveta”.
Iz ove perspektive sa destinacije na koju sam stigao, istinitije osećam sebe, kao i smer u kojem želim da se krećem, ali ne samo zbog destinacije na koju sam stigao, nego više zbog puta kroz koji sam prošao i iskustva koja sam usvojio na tom putu. To iskustvo me je učinilo osobom koja je svesnija sebe i spremna je da uloži i pruži više. Postao sam veća, bolja i iskrenija verzija sebe. Upravo iz ovih i niz drugih razloga, verujem da su studije i život u inostranstvu prilika da porastemo i upoznamo sebe same, jer druge ljude možemo razumeti do onih dubina do kojih smo upoznali sami sebe.
Ako ti opis iznad zvuči privlačno, znaj onda da je to bio proces. Pre par godina, moja priča je zvučala potpuno drugačije, te želim te upoznati sa tom drugom stranom, kako bih ti poslužio kao primer mogućeg.
Sebe mogu da predstavim kao osobu koja danas živi priču opisanu iznad- život u 6 zemalja Evropske unije za 5 godina i puno iskustva na tom putu.
Takođe, sebe mogu da predstavim i na ovaj način: odrastao sam u malom mestu na jugu Srbije i do svoje 21. godine sam tamo i živeo, te let avionom mi je još uvek bio nepoznanica. U svom rodnom gradu sam išao u vrtić, tamo završio osnovnu i srednju školu, a potom i osnovne akademske studije ekonomije. Danas govorim o avionima i interkontinentalnim letovima na drugom kraju sveta, a tada sam govorio o 360km spajanja Beograda i juga Srbije autobusom od 4 ipo sata duge vožnje.
Kojom god pričom da odaberem da sebe predstavim, obe su u potpunosti istinite.
Odrastao sam u radničkoj klasi porodice sa puno ljubavi i podrške. Od svoje 10. do svoje 21. godine sam radio u porodičnoj radnji po 3 sata dnevno. Ono što je sa 21.godinom bilo “normalno” ili “malo” za moje vršnjake u 21oj, sa 10. godina je to bilo “puno”. Od malena znam za izraze cene, rabat, promet, kupci, fakture i ostali poslovni termini.
Verovatno je taj uticaj okruženja i svakodnevnice uticao na moju zainteresovanost za ekonomiju i kasnije biznis studije. Tako sam odlučio da upišem srednju ekonomsku školu, a potom upisao i osnovne akademske studije ekonomije sa koje sam diplomirao kao najbolji student fakulteta.
Zbog ekonomsko-monetarne ograničenosti u tom trenutku, imao sam sreće da studije u oblasti ekonomije postoje u mom rodnom gradu.
Želju za životom “tamo negde i kako to izgleda” sam polako usvajao tokom letnjih sezona rada u porodičnoj radnji kada bi “gastarbeiteri” dolazili iz zapadnog dela Evrope, a njihove priče i iskustva su me privlačili da ta iskustva i živim, a ne samo slušam o njima.
Moje prvo iskustvo studentskog boravka u inostranstvu dobijam kao CEEPUS (Central European Exchange Program for University Studies) stipendista za prisustvo na dvo-nedeljnu letnju školu u Pečuju, Mađarska.
Otišao sam 700km daleko kako bih uvideo koliko trebam raditi na svom engleskom jeziku, ako želim da druge internacionalne ljude razumem u većoj meri.
U toj različitoj grupi ljudi, svi su govorili o Erasmus+ studentskoj razmeni. Veliki broj studenata je već to iskustvo probalo ili su se spremali za njega u semestar koji je sledio.
Sa tog putovanja se nisam vratio kao ista osoba. Par meseci kasnije, pritom strahu koji sam osećao od nepoznanice, prijavio sam se za studentsku razmenu od 5 meseci u Portugalu, te je to bilo moje drugo iskustvo studentskog boravka u inostranstvu.
Studentska razmena je do tada bila najbolje iskustvo koje mi se je desilo u studentskom dobu. Proveo sam 5 meseci na Politehničkom Univerzitetu u Viseu u Portugalu, a to iskustvo je bila stepenica moje velike promene, one nevidljive- promene u glavi.
Nakon povratka sa razmene, upisao sam četvrtu i poslednju godinu studija, a onda sam prolazio kroz proces od par meseci unutrašnje frustracije i pronalaženja odgovora na pitanje-“Šta dalje”. Znao sam negde duboko u sebi šta je ono šta zaista želim i šta me to uzbuđuje, ali me je to ujedno toliko puno i plašilo. Nisam čak ni verovao da je moguće za mene, zašto bih onda bilo šta i pokušavao. Vreteo sam se u krugu i to je bila moja faza “ne znam gde i ne znam kako”.
Zatvarao sam i otvarao svoj laptop koji sam kupio na razmeni, sećajući se tih lepih trenutaka, a pri svakom sklopljem laptopu frustracija u meni je samo rasla kada god bih pomislio da ne znam kako da dođem do toga da to bude moja realnost koju živim danas.
Od takvih trenutaka frustracije, saznavanja šta mi sve to nedostaje i šta sve to nemam, počevši od sertifikata za poznavanje engleskog jezika, sređenih finansija i odgovora na pitanje “koliko to košta”, pa sve do najsitnijih stvari oko same procedure upisa.
Onda sam odlučio da “gurnem jače” i vidim šta sve to postoji, jer ako ostanem u tome, onda je jedno sigurno- sigurno neću upisati master u inostranstvu. Ta svesno-nesvesna odluka je razlog zašto sam danas ovde i pišem ovaj tekst iz ove perspektive.
Iz te nepoznanice i magle, samostalnim koracima sam krenuo od nule i došao do sertifikata engleskog jezika, pronalaska mastera u inostranstvu sa stipendijom i finansijkom pokrivenošću, podrške roditelja na tom putu, sakupljene finansijske računice, sređene studentke vize i upisanog mastera koji mi daje iskustvo života i studiranja u 4 zemlje Evropske unije. To iskustvo je deo mog života i deo mene kao osobe koja jesam danas.
Doba fakulteta i studiranja su mene učinili ambicioznom osobom koja radi ka svojim ciljevima i posvećena je tome, jer veruje u ono šta radi.
Na tom putu postajanja osobe sa iskustvom koja jesam danas, kreirao sam niz ciljeva, poput:upis studija ekonomije na budžetu i kao prvi kandidat na listi, diplomiranje sa 10.00 prosekom, odlazak na studentsku razmenu, dobitak stipendije Dositeja, upis mastera u inostranstvu, uspešno diplomiranje, život u inostranstvu i posao na kome govorim engleski jezik na dnevnom nivou, a drugi strani jezik usavršavam. Jednom kada sam ostvario ove ciljeve (za neke saznao da mogu čak i 3x, poput stipendije Dositeja 🙂 ), oni više samo prividno nisu delovali veliko, ali jesu i dalje važni, jer me je njihovo ostvarivanje oblikovalo u osobu koja jesam danas. Upravo iz toga razloga verujem da je upis mastera u inostranstvu iskustvo koje život čini!
Na ovom putu sam shvatio da želim da moje uloženo vreme i trud imaju svrhu u kreiranju uticaja na promenu koju želim da vidim u okruženju. Tako je nastao online program Upiši master u inostranstvu u kojem kombinujem moje vlastito iskustvo i detaljne odgovore na pitanja koja sam dobijao, kako bih kreirao konkretne korake akcije za studente koji danas kreću od potpune nule i jedino šta znaju je da žele upisati master studije u inostranstvu.
Upiši master u inostranstvu je program koji sam ja želeo za sebe pre par godina kada sam kretao od nule. Danas kada tamo više nisam, nije me sramota da kažem šta tada nisam znao i da tome naučim studente koji se danas nalaze tamo gde sam ja bio pre par godina.
Očekuj nova obaveštenja uskoro u tvom inboxu!