1% verovanja da je MOGUĆE

Veliki ciljevi u životu nam često daju osećaj straha i nesigurnosti- sumnje u sebe. Zato se i zovu veliki ciljevi (čitaj snovi). Neki od mojih velikih ciljeva su jednom bili: upis studija ekonomije na budžetu i kao prvi kandidat na listi, diplomiranje sa 10.00 prosekom, odlazak na studentsku razmenu, dobitak stipendije Dositeja (3x), upis mastera u inostranstvu i uspešno diplomiranje…. Jednom kada sam ostvario ove ciljeve, oni više samo prividno nisu delovali veliko, ali jesu i dalje važni, jer me je njihovo ostvarivanje oblikovalo u osobu koja jesam danas.

Ne pišem ti ovo da bih sebe hvalio ili rekao koliko sam sjajan, već da ti kažem da nisam neophodno uvek 100%  verovao da je sve ovo za mene moguće i da ću to ostvariti. Prve korake akcije sam uvek preduzimao sa početnim 1% verovanja da to mogu da ostvarim, a ostale sam gradio na tom putu.

Ukoliko čitaš ovo onda verovatno pratiš moj rad već neko vreme, a upis mastera u inostranstvu je tvoj naredni cilj. Ako čitaš ovo i pratiš moj rad, onda je vrlo verovatno da si super student koji veruje u sebe i zna da je ulaganje u sebe i buduću verziju sebe jako važno. Takođe, vrlo je verovatno da si već ostvario/la neke od svojih velikih ciljeva u prošlosti i želim da ih se sada prisetiš.

Uzmi papir i olovku i zapiši te svoje ostvarene ciljeve. Seti se trenutka kada si bio/la na početku ostvarivanja tog cilja i kada si imao/la misli sumnje u sebe, a onda na drugoj strani istog papira priseti se trenutka kada si ostvario/la taj cilj.

Jedan primer iz moje prošlosti:

Delić sekunde okretanja tog istog papira predstavlja vreme u prošlosti u kome si preduzimao/la različite akcije kako bi svoje NEMOGUĆE pretvorio/la u svoje MOGUĆE. Okretanje lista papira traje delić sekunde, ali to vreme u realnosti (= prošlosti) je mnogo duže i broji se u dane, nedelje, mesece i godine u zavisnosti od toga koliko veliki cilj se nalazio ispred tebe ili vreme koje je bilo potrebno tebi da isti ostvariš.

Upis mastera u inostranstvu jeste veliki cilj i zato nas i plaši, te želim da ti kažem da je to sasvim u redu. Jedan od koraka akcije koje si preduzeo/la ka tom cilju je upravo praćenje mog rada i sadržaja koji delim sa tobom. Ti već poseduješ u sebi taj 1% verovanja, jer se nalaziš na mom blogju i čitaš ovo, a onda znaj da i ostalih 99% dolazi uskoro.

Ovaj blog post ima za cilj da te “odblokira” u svom sopstvenom razmišljanju i pokrene te na akciju koju preduzimaš već SADA, kako bi došao/la do svog cilja.

Sa tobom želim da ukratko podelim moje iskustvo traženja mastera u inostranstvu, jer verujem da će ti služiti kao značajan uvid šta je sve moguće, kada jednom kreneš od nule i svakim danom napreduješ sve više i više malim koracima akcije.

Verujem da se sada nalaziš na ovoj tački: Ne znaš kako se traže master programi u inostranstvu, šta ti je potrebno, koji korak kada ide, a mislim da čak i ne veruješ u potpunosti da je ovaj cilj za tebe moguć. Ono što osećaš u sebi je doza frustracije zbog nepodudaranja tvoje želje (master studije u inostranstvu) i jasnih koraka kako da dođeš do toga.

Želim da ti kažem da sam jednom bio na tvom mestu, te zato i znam kako se osećaš. Sa tobom ukratko želim da podelim moje iskustvo, jer verujem da će ti služiti da izvučeš pouku za sebe.

Odakle sam krenuo
Oktobar 2017- student četvrte godine u Srbiji

Nakon povratka sa Erasmus+ studentske razmene u Portugalu i položenih ispita, dobio sam prvu misao da bih master studije MOŽDA upisao u inostranstvu, te sam razgovarao sa ocem o toj mogućnosti, kao i finansijskoj pokrivenosti, ubrajajući i stipendije koje bih mogao da dobijem na tom putu (tada sam prvi put uključio stipendiju Dositeja u svojoj računici koja bi mi finansijski značajno pomogla, a u tom trenutku moj mesečni studentski budžet je iznosio 40.000 dinara, a ovde možeš da pročitaš kako je to i za tebe moguće).

Od potpune nule krećem da otvaram različite blogove i da googlam, ali zbrka u mojoj glavi postaje još veća. Termine poput IELTS-a, TOEFL-a, GMAT-a, GRE-a, sam tek tada naučio i bukvalno sam googlao „what is (pa ime testa)“.

Ubrzo sam shvatio da je za većinu programa koje ja gledam, potreban bar jedan od ovih testova za koje sam tek naučio šta znače, a kamoli da se sad pripremam i tražim organizacije koje se time bave, jer sam shvatio da su potrebni meseci da se ti testovi pripreme, a uz već pun raspored studenta 4. godine, odlučio sam da nastavim dalje.

Moja želja je bila da nakon četvrte godine ne pravim pauzu (pomisao na to me je užasavala i strašno ljutila) i da odmah upišem master studije u inostranstvu. Otvarajući različite programe i ne znajući šta gledam, frustracija je samo rasla, jer sam shvatio da bez IELTS-a ili CAE-a (sertifikati engleskog jezika koji su internacionalno priznati i koji potvrđuju da govoriš engleski jezik-što je sastavni deo obavezne dokumentacije kada se prijavljuješ na studije u inostranstvu), „nema šanse“ da upišem studije u inostranstvu bez pauze („gap year“).

Oktobar je bio mesec početnih predavanja, tako da je na fakultetu stanje još uvek bilo okay bez gorućih kolokvijuma i ispita, te sam odlučio da sebi po prvi put u životu platim časove engleskog jezika kako bih isti unapredio, jer sam boravkom na razmeni uvideo da postoji još puno prostora za poboljšanje.

Krenuo sam sa časovima engleskog jezika, a programe sam „povremeno tražio“. Kažem na ovaj način, jer to se ne zove traženjem, jer je bilo isto kao reći „bio/la sam u šopingu“, a vi ste samo gledali izloge po radnjama u prolazu, bez da uđete u jednu, a kamoli se negde zadržite i lepo pogledate neki komad odeće ili probate.

S’obzirom da je novembar počinjao i krenuo sam sa kolokvijume, usled visokog nivoa frustracije rekao sam sebi da ne želim više da gledam programe, jer niti znam šta tražim, ni kako se to radi, niti imam sve dokumente koji su mi potrebni da se uopšte prijavim. Bio sam ljut na sebe ne znajući za ovu proceduru ranije.

Tako je vreme prošlo sve do dočeka Nove 2018.godine i mog leta za Frankfurt, kada sam opet imao prilike da nakon razmene u Portugalu osetim to internacionalno okruženje i da na 5 dana posetim Nemačku, pričam engleski, vidim i osetim ljude iz drugih zemalja- Obožavao sam TAJ osećaj!

Onda sam 3. januara za doček mog 22. rođendana u ponoć u jednom baru u Frankfurtu, rekao sebi: „Zašto sam sebe blokiram verujući da je za mene nemoguće studirati u inostranstvu, ako znam koje me stipendije mogu podržati na tom putu, imam sjajan uspeh na fakultetu, verovatno  ću pronaći još neke stipendije, te možda i ne moram da plaćam školarinu.“

Pitanje koje sam sebi postavio: Zašto onda sam sebe kočim i obaram verujući da za mene to nije moguće, a u sebi znam da nisam još ni dovoljno mrdnuo prstom i iskoristio sve izvore kako bih POKUŠAO.

Šta je najgore što može da se desi? Da zaista ne upišeš studije u inostranstvu, a to je tačka na kojoj sam već bio u tom trenutku i opet, nije tako strašno, što znači da može biti samo bolje od toga- možeš samo da dobiješ!

To je bio klik koji mi je trebao. U tom trenutku sam rekao sebi da ću uživati ostatak večeri i rođendanskog jutra u Frankfurtu, potom leteti nazad kući, položiti ostale kolokvijume i odbraniti seminarske radove u januaru, a onda nakon ispita, fokusiraću se na TRAŽENJU PROGRAMA, a ne razmišljanju o tome i provođenju vremena u frustraciji (to je ono što sada zovem „drama mozga“).

Nakon očišćenje mentalne blokade, krenuo sam intenzivno sa traženjem master studijskog programa u inostranstvu, ne verujući i sam u potpunosti da je to za mene moguće- imao sam 1% verovanja, a ostalih 99% sam gradio putem.

Moj Time-line traženja i upisa studija u inostranstvu

• 3. januar 2018– klik u glavi se je desio- mogu samo da dobijem!

Sredinom januara (15. – 20.)- očistio sam mentalne blokade i krenuo intenzivno sa traženjem MOG idealnog programa sa onim šta imam, ne gledajući šta nemam- jer onda se vraćam na period pre 3. januara- Not good!

• Sredina januara – 20. februara. 2018 – od potpune magle i nule, naučio sam šta gledam i gde tražim, ono što će tebi danas pomoći da se mnogo brže krećeš.
• Druga polovina februara 2018. godine- Pronašao sam dva programa koja su bila super za mene i dopali su mi se, ispunjavao sam kriterijume upisa… a onda, pronašao sam moj programa snova- EMBS. Ukoliko još uvek ne shvataš- od potpune magle i NEverovanja da postoji program koji mogu upisati, pronašao sam DVA programa, a onda je usledio MOJ IDEALNI program.

U ostatku februara sam prikupio neophodnu dokumentaciju koja mi je bila potrebna za apliciranje.

• 1.mart 2018. godine- poslao sam svoju prijavu za MBA program na Univerzitetu u Padovi (koji sam tada već smatrao planom B), jer moj plan A je bio da budem primljen na EMBS program, za koji sam svoju prijavu poslao istog dana i to proslavio sa porodicom. Od potpune magle i „nemoguće je“, došao sam do toga da šaljem prijave ne za JEDAN program, nego DVA! Treći je bio na putu, jer je on bio povezan sa stipendijom Vlade Francuske, za koju sam se takođe prijavio kasnije istog meseca.

Stipendiju Vlade Francuske sam dobio, a pošto je proces apliciranja za master program u Francuskoj odvojen (i rok je bio do kasnog maja), sačekao sam sa svojom prijavom, jer EMBS program je i dalje bio moj TOP #1 cilj i odgovor sam očekivao u aprilu.

Stipendiju sam stavio na standby, jer sledeći korak je bilo samo da pošaljem moju prijavu na fakultet i bio sam siguran da ću biti primljen (jer sam stekao iskustvo prijave, pisanja motivacionog i celokupne dokumentacije kroz moje prethodne dve prijave), a i sledeći korak za stipendiju je bio da obavestim Francuski Institut početkom juna o rezultatima prijave na taj program (Advanced Researach in Marketing), za koji ne bih morao da plaćam školarinu, traje godinu dana, a stipendija mi pokriva sve troškove boravka i studiranja u Francuskoj. Potreban budžet= 0 evra.

U martu sam dobio prvi odgovor za EMBS program, te su me pozvali na Skype intervju 4. aprila 2018. godine. Bio sam jako srećan, jer to znači da sam prošao prvi korak za moj TOP DREAM Program.

U aprilu sam dobio obaveštenje da sam primljen na MBA program u Italiji i ne samo da sam primljen, nego sam kao odlično rangiran student dobio i njihov tuition-fee waiver, te ne moram plaćati školarinu od 2.000 evra. Ovde bih kao troškove studiranja imao moj boravak u Italiji i studentske troškove, za koje sam planirao da ih pokrijem stipendijom Dositeja (5.000 evra po godini, a mogu da apliciram obe dve godine= 10.000 evra), jer tada nisam znao za stipendiju Vlade Italije, koja bi mi dala 900 evra mesečno za pokriće studentskih troškova PLUS imam mogućnost da i dalje apliciram i dobijem stipendiju Dositeja (pogledaj iskustvo Katarine, jer je podelila super savete)- što znači da 10.000 evra za dve godine idu kao dodatak ovoj stipendiji, te kada to ubrojim, rezultat je: da ne moram da platim školarinu, te ne samo da neću morati da plaćam da studiram u inostranstvu, nego ću da dobijam i novac koji mi daje lagodnost studentskog života, tako da se blago može reći da čak i zarađujem, jer ja studiram i ulažem u sebe, a još sam za to i plaćen. Zar ovo nije raj na zemlji?

Sada znam da sam sebi osigurao bar jedan program u inostranstvu, a rok za potvrdu je bio 2. maj 2018. godine. Što znači da sam do tada imao „fore“ da dobijem pozitivan odgovor za EMBS program.

• 4. aprila sam odradio taj Skype intervju u ambasadi Španije u Beogradu, te time završio i drugi korak za moj TOP DREAM program i ostalo je samo da me obaveste.
• 26. aprila 2018. godine odgovor je stigao da sam primljen na studije u njihovoj 12.EMBS generaciji i da moje prihvatanje trebam da potvrdim u roku od 7 dana.

MBA program u Italiji sam odlučio da odbijem, a EMBS program sam odmah iste večeri prihvatio, a finansijsku kalkulaciju sam opisao na mom blogu, te time rešio i taj deo koji me je mučio.

Pokušao sam da dobijenu stipendiju Vlade Francuske preusmerim za EMBS program, ali ovo nije bilo moguće, jer je EMBS program bio dvogodišnji master (a pomenuta stipendija finansira jednogodišnje mastere u Francuskoj na nivou M2). Ovim sam još jednom odlučio da odbijem stipendiju Vlade Francuske i ne prijavljujem se za program u Francuskoj, jer sam već imao svoj Dream Program na koji sam bio primljen. Misao koja me je vodila tada je bila da mi nijedan drugi program ne može pružiti iskustvo studiranja u sve 4 zemlje (koje sam prethodno pretraživao u onom delu frustracije sa početka) za dve godine, a onda dobijem potpisanu diplomu od sva četiri državna univerziteta u sve četiri zemlje, u kojima studiram kao full-time student.

U junu 2018.godine sam položio svoje poslednje ispite iz semestra, diplomski rad sam odbranio 4.jula 2018. godine, a za italijansku vizu sam aplicirao sredinom jula i dobio je nakon 7 dana.

Jul i avgust sam proveo u uživanju i putovanjima, da bih se 4. septembra letom za Milano preselio u Italiju i 6. septembra 2018. godine počeo svoje master studije u inostranstvu.

Ako se sada vratiš od tog trenutka 365 dana unazad, mom mozgu još uvek nije ni proletela misao da bih studirao u inostranstvu, jer za mene je to bilo „nemoguće“, te zašto bih uopšte o tome razmišljao.

Zašto ti ovo pišem i koja pouka je tu za tebe:

Da uvidiš koliko je STVARNOG vremena potrebno da od potpune 0 dođeš do toga da živiš i studiraš u inostranstvu, a da 365 dana ranije, takva misao nije ni proletela u tvojoj glavi.

Nadam se da si postao/la svestan/a svog 1% verovanja, a ostalih 99% gradimo ZAJEDNO na putu.